2014
- Detalji
U prostojima kulturnog centra u Paraćinu, 27. Marta 2014. Godine održana je promocija knjige "Pisma iz Srbije". "Pisma iz Srbije" je zbirka kolumni Bojana Ljubenovića, koje su objavljene u periodu od 2011. do 2013. godine na stranama humora u dnevnom listu "Večernje novosti". Knjiga obuhvata 101 pismo koje Bojanov izmišljeni stranac piše svojima u inostranstvu, i na satiričan način prikazuje srpske običaje, kulturu, odevanje, političku situaciju, i ljude koji žive u njoj. Knjigu je objavio Evropski pokret prijateljstva, a recezent Dejan Milojević je izneo svoje utiske o knjizi:
„Primiti pismo je poput nenajavljene posete, a poštar mu dođe nešto kao agent neprijatnog iznenađenja.“ Ove Ničeove reči napisane još krajem 19. veka (umro je 1900. godine, kao i Oskar Vajld, uostalom) na najbolji način nagoveštavaju moguće i izvesno iznenađenje koje će doživeti kreatori naše nevesele (čitaj: tragične) stvarnosti kada vide kako izgleda Srbija danas viđena nevinim očima Bojana Ljubenovića, autora knjige Pisma iz Srbije, koji je bio dovoljno oštrouman i literarno lucidan da shvati kako epistolarna forma pruža skoro neograničene mogućnosti i za gorku, razarajuću satiru kao i za krajnje intimističku, bolje reći utešiteljsku, a svakako izlečiteljsku poruku: čovek i njegova egzistencija jesu i moraju biti prevashodna briga svakog društva ma koliko se svaka država, a naša posebno, trudila da silom nameće moralne norme uvezene iz ko zna kakvog izvora i teorijsko – filozofskih škola, raznih izama, tih duhovnih španskih čizama i Prokrustovih postelja u koje ne možemo svi stati a da nekoga ne skrate za noge a pojedine, bogami, i za glavu. "
Bojan Ljubenović, kao već dokazani satiričar, uređuje čuvenu rubriku TRN na stranicama Večernjih Novosti, Bojan je nagrađivan za zbirke aforizama i satirične priče.
Bojan Ljubenović (Beograd, 1972) – Knjige: „Pisma iz Beograda“, aforizmi (1998); „Pocepani suncobran“, aforizmi o deci (2002); „Beograd, live“, aforizmi o Beogradu (2006); „Triput sečem i opet kratko“, satirične priče (2009); „Smejalice“, aforizmi za decu i detinjaste (2012); „Ljubav za poneti“, aforizmi o ljubavi (2013); i, „Pisma iz Srbije“ (2014). Zastupljen je u zbirci kratkih antiratnih priča „Legenda za upućene“ (1992). Koautor knjige „Metafore dr Zorana Đinđića“ (2004).
Nagrade: „Mladi jež 2000“, za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije; „Zlatna čivija 2007“, za najbolju kratku priču na „Šabačkoj čivijadi”; „Vladimir Bulatović VIB 2007“, nagrada lista „Politika” za doprinos srpskoj satiri; „Zlatna čivija 2008“, za najbolju kratku priču na „Šabačkoj čivijadi”; „Jovan Hadži Kostić 2009“, nagrada lista „Večernje novosti“ za novinsku satiru; „Bronzana čivija 2010“, treća nagrada za aforizme na „Šabačkoj čivijadi“; „Radoje Domanović 2010“, nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu „Triput sečem i opet kratko“.; „Vuko Bezarević 2013“, nagrada za najbolju satiričnu priču na Festivalu u Pljevljima (Crna Gora); i, „Letnji erski kabare Čajetina 2013“, prva nagrada za dečje aforizme.
Prevođen je na italijanski, slovenački, bugarski… Zastupljen u brojnim antologijama satire. Saradnik internet portala ETNA i NjUZ.NET. Više od jedne decenije kao novinar radio u Službi za informisanje Skupštine grada Beograda, bio glavni i odgovorni urednik „Gročanskih novina“, pisao kolumne u „Borbi“ (2002-2004), sarađivao u mnogim listovima…
Vladica Milenković, predstavnik književno - umetničke asocijacije Artija, u saradnji sa kulturnim centrom Paraćin je uspeo da okupi zainteresovane, a muzičku podršku je pružio Đorđe Kocič na gitari. Veče je upotpunjeno smehom i šalom, a knjigu je predstavila Hadži Gordana Vojinović.
M. S.
- Detalji
Tvrđave – mesta koja su u prošlosti imala značaj i koja su godinama odolevala vremenu i vremenskim prilikama. Mesta koja su igrala stratešku ulogu izgubila su svoje karakteristike, pa je većina njih samo ruševina, koju svako zaobilazi i niko ne vodi računa o zaštiti tih istorijskih spomenika. Koliko god da su bila važna vladarima iz prošlosti, veliki deo njih je rušen prilikom naseljavanja, pa je dosta tragova istorije izgubljeno dolaskom novih stanovnika. Retko koji od njih je sačuvan i pretvoren u park koji je restauiran i time zadržao obeležja prvobitne građevine. Više je onih koji su tokom rekonstrukcija poprimali obeležja novijeg perioda.
Biciklistička grupa Spartnaci (Spartan warriors), već nekoliko godina privlači veliku pažnju svojim podvizima ne samo Čačana, već i širom Srbije. Planinarenje, obilazak i istraživanje neobičnih i nepristupačnih mesta, biciklistički obilasci naše zemlje. Sve se to brižljivo fotografiše, snima, a kasnije se radoznaloj publici prikazuju dokumentarci snimljeni na njihovim putešestvijima.
U Amfiteatru Tehnološke škole u Paraćinu, 21. Marta 2014. godine, prikazan je dokumentarni film "Nepristupačni gradovi - tvrđave i isposnice". Prepun amfiteatar je pokazao da još uvek ima onih koji su zainteresovani za istoriju našeg regiona. U okviru ovog dokumentarnog filma, prikazan je i grad Petrus. Petrus je u prošlosti bio od velikog strateškog značaja u vreme ratovanja sa turcima. Po predanju, palila bi se vatra u utvrđenju Petrus, odatle bi je videli u Lešju i palili šaljući signale Stalaću, da bi oni signalnom vatrom obavestili prestonicu Kruševac da se približavaju neprijateljske trupe. Istorijski podaci pokazuju da su Vukoslav i Crep Vukoslavić dobili posede od cara Dušana, poznatije kao Petruška oblast, sa utvrdom Petrus i okolnim manastirima poznatim po nazivu "Mala Sveta gora".
Projektom "Nepristupačni gradovi - tvrđave i isposnice" čačani žele da pokažu širokim narodnim masama da još uvek postoje mesta koja vredi posetiti. Biciklama, sa šatorima na leđima obilaze mesta na koja se teško penju, provlače, gaze vodu da bi stigli do odredišta i prikazali Balkanu kakve lepote ima u našoj zemlji.
Tokom ovog perioda obilazili su odabrane tvrđave i isposnice na teritoriji Srbije koje su davno zaboravljene a gde je nekada bilo središte vojnog, kulturnog i religijskog života. Prilikom obilaska imali su prilike da razgovaraju sa arheolozima, istoričarima, predsednicima udruženja koji se brinu o očuvanju lokaliteta. Koznik, Ostrovica, Borač, Gradina, Petrus, Latin Grad, Soko Grad, Maglič, samo su neka od mesta koja je ova grupa posetila.
U saradnji sa društvom za negovanje tradicije, kulture i kulturnog nasleđa "Petrus" iz Zabrege i planinarskog društva "Javorak" prikazivanje predstave je izazvalo interesovanje među mladima, koji planiraju da posete neke od ovih tvrđava. U dokumentarnom filmu je prikazano 16 od 25 tvrđava koje su obišli i snimili.
Planirana su prikazivanja u Beogradu, Čačku, i ostalim velikim gradovima širom Srbije. Cilj im je da prikažu mesta na koja je teško doći, ali vredi da se vide. Da podstaknu mlađe generacije da se založe za svoju kulturu i istoriju. Na sport, planinarenje, biciklizam. Da se zdravim životom upuste u avanturu, koja će ih naučiti da vredi da se boriš, i ako nekada krajnji cilj deluje nepristupačno.
M.S.
- Detalji
Vanredni parlamentarni izbori koji su raspisani za 16. Mart 2014. godine sprovedeni su na teritoriji opštine Paraćin bez većih incidenata.
Ovo su deseti višestranački parlamentarni izbori u Srbiji a sedmi vanredni.
Gradjani Srbije su glasali za novi saziv Skupštine Srbije, medju kandidatima sa 19 izbornih lista. Birališta su otvorena u 7 sati ujutru, zatvorena istog dana u 20 sati. Svima koji se u momentu zatvaranja biračkih mesta, 16. marta u 20 sati, zatekli na biralištima, moralo je biti omogućeno da glasaju. Birački listić bio je svetlo plave boje, na A4 formatu, kontrolni svetlo ljubičaste boje.
Imali smo dovoljno vremena da slušamo izjave kandidata, po neke i da vidimo prilikom posete raznim gradovima, ali da li smo imali dovoljno vremena da se zapitamo za koga bi trebalo da glasamo? Kome da poklonimo svoje poverenje i budućnost? Svakim glasom odlučujemo o nama i našoj deci. Koliko puta smo samo dobijali ponude na zlatnim tanjirima od strane političara, na koje smo se posle izbora saplitali?
Koliko puta su nam obećavali nova radna mesta, akcije u enormnim iznosima, bolji životni standard? Da li smo dobili nešto od tih obećanja, ili nam ostaje da maštamo o utopijskom mestu gde je sve lepo i savršeno?! Zašto su građani Srbije uspavani? Dozvoljavamo da nam ovi ili oni cepaju zemlju na komade bez da se pobunimo i iznesemo svoje mišljenje. Puštamo da nas šefovi gaze. Da radimo za 10.000 a potrošačka korpa je 40.000. Da podižemo kredite ne bi li se neko drugi bogatio. Na naše oči su rasprodate firme koje su radile i mogle da rade uz reorganizaciju. Dokle ćemo gledati rotacije vlasti i očekivati da se nešto promeni?
Kupujemo mladima nove telefone, lap topove, besne automobile... Zašto oni nemaju priliku da sami sebi priušte telefon koji žele? Zašto moraju da prespavaju ceo dan? Zato što će im svaki šef reći "žao nam je nemate iskustva". Zašto ne puste decu da rade ne bi li stekla iskustvo. Radnu naviku. Platu. Penziju. Možda je sve to pusta želja. Možda je lakše ljudima da se povlače u sebe nesvesni kako im drugi ruše svet koji su njihovi preci pokušavali da izgrade godinama.
Predizborna tišina nije važila za internet i društvene mreže pa se često moglo videti kako stranke prozivaju jedni druge. Bilo je i fanatika koji su narušavali privatnost građana i predizbornu tišinu i zvali ljude ne bi li proverili ko će za koga glasati, ali i da ih upute za koga bi trebalo da glasaju.
U opštini Paraćin, upisano je 5o 656 birača. Nakon zatvaranja 55 biračkih mesta u opštini Paraćin obrađeni podaci glase: 25 263 važećih listića.
- SNS 14 791
- SPS 2 773
- DS 2 346
- URS 1 482
- NDS 1 080
- Dveri 732
- DSS 698
- LDP 561
M.S.
- Detalji
Premijera dokumentarnog filma ''Nepristupačni gradovi-tvrđave'' u Paraćinu! Amfiteatar Tehnološke škole, petak 21. mart u 18h. U saradnji sa društvom ''Petrus'' Zabrega i PK ''Javorak'' Paraćin.
Trailer
- Detalji
U Paraćinu je 14. i 15. Marta 2014. Godine po drugi put održan sajam vina. Hotel "Petrus" je ugostio domaćine, u tri sale u prizemlju, kako iz opštine Paraćin tako i iz regiona. Sajam vina je organizovala Turistička organizacija opštine Paraćin, kao deo manifestacije "Dani vina", koji su u Trešnjevici održani po 14. Put ove godine.
Vino je poljoprivredno-prehrambeni proizvod, dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, kljuka ili šire od grožđa vinskih sorti vinove loze. Takođe, vino se može praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voća. Prirodni balans grožđa je takav da može da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja šećera, kiselina, enzima i drugih supstanci koje izazivaju fermentaciju. Pića slična vinu mogu se porizvoditi fermentacijom drugog voća i cveća: voćno vino, vino od ječma, od pirinča (sake), meda (medovina), pa čak i od bilja (kinesko vino).
Na manifestaciji "Dani vina" učestvovali su ljudi iz okruženja, predstavljajući svoje proizvode. Vinska svečanost "Dani vina", koja se tradicionalno održava od 21. februara do 14. Marta u selu Trešnjevica, pod Juhorom, tokom minulih 14 godina trajanja znatno je unapredila vinogradarstvo i vinarstvo u opštini Paraćin. Obeležavajući Dan Svetog Trifuna, slavu vinara i vinogradara stanovnici Trešnjevice već godinama obeležavaju ovom manifestacijom. Od kada je pre jedne decenije počela da se održava ova smotra izgrađene su tri privatne vinarije – u Glavici, Popovcu i Zabregi. Pored vinogradara i vinara u “Danima vina” učestvuju i pesnici, kao i učenici osnovnih škola koji pišu pesme na temu vina i vinograda, slikari, glumci. Sve je u službi razvoja ljubavi prema vinogradima.
Konkurs za učešće na Poetskom festivalu u okviru ovogodišnjih Dana Vina, bio je otvoren do 22. Februara, za dve kategorije – za najlepšu pesmu o vinu i za radove osnovaca, poeziju i prozu o vinogradima i grožđu.
Na sajmu je učestvovalo tridesetak vinarija i proizvodjača rakije iz cele Srbije, a bila organizovana i besplatna degustacija. Izlagačima na Sajmu obezbeđena su po dva obeležena stola, tri stolice, čaše za degustaciju, posude za led (ograničen broj) i prostor za postavljanje reklamnog panoa. Tokom Sajma je bio održan i prigodan kulturno-umetnički program kao i stručna predavanja iz oblasti proizvodnje vina i vinogradarstva. Izlagačima i posetiocima je tokom Sajma bila poslužena zakuska od domaćih specijaliteta a na samom kraju i velika Vinska torta. Hrana je bila obezbeđena od strane Ekonomske škole iz Paraćina.
Sajam vina je bio odlično posećen a atmosferu su upotpunili razni učesnici svojim vinskim proizvodima. Program je upotpunjen nastupom kulturno- umetničkog društva “Staklarac” kao i laganom muzikom koja celoj atmosferi daje poseban doživljaj.
Kraj manifestacije označilo je ocenjivanje prikupljenih uzoraka vina i dodela nagrada najboljim vinarima svečanim uručivanjem diploma i zatvaranjem sajma 14.03.2014. u 12 časova.
M.S.