Detalji

Objavljeno 24 april 2014

Svake godine se 23. Aprila obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Širom sveta se održavaju manifestacije povodom dana knjiga, pa su se i u Kulturnom centru Paraćin okupili književnici i pesnici. Književnu sedeljku su organizovali članovi književnog kluba Mirko Banjević u saradnji sa kulturnim centrom. U prijatnoj atmosferi posetioci su mogli da uživaju u stihovima, pričama, aforizama starih članova kluba ali su i mladi dobili priliku da prikažu svoje stvaralaštvo, pa je tako bilo posetioca iz Jagodine, Despotovca, Svilajnca.

Književni klub Mirko Banović je nastao na inicijativu građana kako bi ostvarivali ciljeve u oblasti razvoja kulture, književnosti i umetničkog stvaralaštva. Kao neprofitna i nevladina organizacija klub je počeo sa radom 1973. Godine i sa kratkim povremenim prekidima ostao je aktivan sve do danas. Članovi književnog kluba se trude da budu angažovani i doprinose u poljima popularizacije, edukacije, izdavačke delatnosti, kao i da podstiču mlade i talentovane ljude na literarno stvaralaštvo.

Učesnici su razgovarali o temi Prvog svetskog rata, a kako se ove godine obeležava stogodišnjica, veliki broj njih je mogao da iznese svoje mišljenje o toj temi. 

Tomislav Đokić je govorio stihove pesme Gavranijada, o prvom svetskom ratu. Njegova dela su poznata široj publici, kao i dela Gordane Miljković, Miodraga Gligorijevića, Đorđa Petkovića, koji su se predstavljali svojim pesmama. Interesantno je da su članovi kluba kao jedna velika porodica, poznaju se dugi niz godina i ne libe se da prokomentarišu radove jedni drugima i daju sugestije.

Novi, mladi članovi su se predstavili svojim pričama i pesmama. Jovana, Stefan Lazarević, Ilija su i ako novi i mladi ljudi u klubu spremni na rad i napredovanje što se vidi i po njihovim radovima. Potencijal koji se jasno vidi vodi nas do toga da ipak postoje mladi ljudi koji su još uvek okrenuti knjigama, čitanju i pisanju.

Predsednica kluba Olga Mančić Ružić, nama poznata kao Lodika, je najavila da će se ovakve književne sedeljke organizovati jednom mesečno i pozvala zainteresovane da se pridruže.

Svetski dan knjige ne treba da se predstavi kao jedan skup ljudi koji su došli to da podrže i obeleže na njihov način. Potrebno je negovati kulturu čitanja i pisanja. Da li vam se desilo da pročitate neki roman, pesmu, priču, a potom prođu godine i ne možete se setiti ni naziva? Verujem da je nešto pozitivno imalo da se nauči na časovima srpskog jezika, da sve što pročitamo analiziramo na svoj način. Nikada nećete naići na dvoje ljudi koji će doživeti pesmu na isti način. Nikada neće biti onih koji će priču ispričati isto. Zato uvek kada čitate, imajte pored sebe neku beležnicu i olovku, zapisujte svoje misli, utiske, citate koji vam se dopadnu... Tako će vam zauvek ostati trag onoga što ste pročitali, a koliko je tek knjiga ispred vas... Uvek je onih novih, interesantnih, koje će vas voditi u svetove među tim sitnim slovima, u vaše svetove i maštanja.

Zato knjigu u ruke i uživajte...

M.S.

Detalji

Objavljeno 20 april 2014

Hristos Voskrese

Uskrs ili Vaskrs je pored Božića, jedan od najvećih praznika koji hrišćani obeležavaju širom sveta, slaveći Hristov povratak u život - vaskrsnuće. Veruje se da je Hrist doživeo vaskrsenje trećeg dana po raspeću, koje se palo u petak, koji je kod nas poznat kao Veliki petak. Uskrs je pokretni praznik, što znači da se pomera svake godine, ali se uvek pada kod istočnih hrišćana u periodu od 4. Aprila do 8. Maja, a kod zapadnih hrišćana u periodu između 22. Marta i 25. Aprila. Ove godine se pogodilo da se katolički i pravoslavni Uskrs pada istog dana.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od mesta do mesta, ali ono što je zajedničko svima je farbanje uskršnjih jaja. Ranije su se jaja farbala uglavnom lukovinom i prirodnim bojama koje biljke ispuštaju pri kuvanju, ali sada se farbaju veštački prerađenim bojama. Sela još uvek neguju običaje da se ujutru na Veliki petak ofarbaju tom starom tehnikom i ukrase raznim listićima, cvetovima, vunicom, i uvežu, a potom potope u lukovinu, koja se dobija od ljuske crnog luka. Danas je pomodarstvo dovelo do toga da se sve višeupotrebljavaju trake, veštačke boje, cirkoni, šljokice, nalepnice kojima se ukrašavaju jaja.

Prvo jaje koje se spusti u vodu i ofarba ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća. Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Decu valja dotaći crvenim jajetom kako bi bila crvena i zdrava tokom godine. Prvo se treba omrsiti uskršnjim jajetom.

Ono što se i dan danas očuvalo je upravo bojenje jaja, ali je kod mnogih koji žive u gradovima Uskrs Hristovog vaskrsnuća išlo u crkvu, da bi se pričestili oni koji su ispoštovali post. Sve je više onih koji post jedva izdrže nedelju dana, a još je više onih koji poste samo petkom, a o odlasku u crkvu i ne razmišljaju. Retke su porodice koje se okupljaju na zajednički Uskršnji ručak. Veruje se da taj dan treba biti ispunjen ljubavlju i smehom, kao radost što je Hrist pobedio smrt i progonstvo, i kao sećanje na stradanje sina Božjeg.

Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje ili tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.

U Paraćinu se na Veliki petak ljudi okupljaju u crkvi Svete Trojice, na službu, a u nedelju na pričest. Svake godine je crkva puna vernika, koji su došli da odaju počast Hristovom stradanju, od onih najmanjih pa do starih, koji dođu uz pomoć porodice. Na Uskrs se vernici pozdravljaju sa „Hristos vaskrse!“ i odgovaraju pozdravom „Vaistinu vaskrse!“.

M.S.

Detalji

Objavljeno 21 april 2014

U toku noći poplavni talas je stigao i do opštine Paraćin. Zbog izlivanja Velike Morave kod mosta u Čepuru zatvoren je put Paraćin-Čepure-Raševica.

Alternativni pravci preko Gilja i Donjeg Katuna.

Vodostaj je sada u stagnaciji, a tokom dana bi, prema progonozama, trebalo da dođe do manjeg opadanja.

fotografija Momčila Vučkovića

Detalji

Objavljeno 18 april 2014

U četvrtak 17.04.2014. godine sa početkom u 19:00h u Pozorištu Paraćin KUD Spasovdanski vez iz Drenovca je organizovao koncert povodom  Uskršnjih praznika. Na koncertu pored KUD Spasovdanski vez iz Drenovca nastupili su i članovi Folklornog Ansambla Lazarica iz Kruševaca. Paraćinsko pozorište je bilo prepuno gledalaca, a ulaznice su bile pesplatne, i razuzete nedelju dana ranije. Veliko interesovanje za ovaj koncert Drenovčani su opravdali odličnom igrom.

Folklor

Narodna kola se prvenstveno uče u Kulturno umetničkim društvima počevši od najmlađih pa do najstarijih. Kulturno umetnička društva su kod nas dosta brojna i smatraju se organizacijama od nacionalnog značaja za očuvanje tradicionalnih vrednosti, pod pokroviteljstvom su državnih, regionalnih i opštinskih institucija. Okupljaju mlade i stare koji su zainteresovani za igru, druženje, sklapanje novih prijateljstva, putovanja.

Mladi i tradicija

Sve je manje mladih ljudi koji znaju da igraju bilo koje kolo u svom osnovnom obliku. Postoji izvesna doza i negativnog stava mladih ka kolu kao nečem ruralnom, primitivnom… Mladi često teže novonastalim igrama, muzici i svemu što je moderno i ako nema nikakvih dodirnih tačaka sa kulturom i tradicijom zemlje u kojoj žive. Ranijih godina dok je internet bio manje aktuelan, u svakom gradu i selu se moglo naći po nekoliko kulturno umetničkih društava, čiji su članovi kroz igru i druženje prenosili tradiciju svog naroda. Sada je došlo takvo vreme da je ljude sramota da igraju kolo, i ako je svaki narod imao obeležje svojih igara, koje su bake i deke učile svoje unuke. Došlo je vreme kada ljudi žele da otrgnu iz sebe nešto što se vekovima unazad održavalo i negovalo, ne bi li se priklonili modernijem zvuku, pesmama koje su propuštene kroz mnoge filtere ne bi li se glas ispeglao, a muzika manje više slična sa ostalim pesmama, samo da bi izbegli podsmeh i ignorisanje društva.
Postoje brojne organizacije u vidu Kulturno umetničkih društava širom Srbije koje se trude da kroz sekcije pevanja, igranja i sviranja produže tradiciju i prikažu ljudima običaje koji su se ranije praktikovali a danas su zanemareni ili dosta izmenjeni.

KUD Spasovdanski vez

Kulturno umetničko društvo Spasovdanski vez iz Drenovca osnovano je u martu 2013. godine
na inicijativu grupe građana i MZ Drenovac. Sastoji se od tri igračka ansambla:
-    pionirski uzrasta od 5 do 10 godina,
-    pionirski uzrasta od 11 do 14 godina,
-    izvođački ansambl, ima svoj orkestar, pevače soliste a trenutno se sprovode aktivnosti na formiranju veteranskog ansambla.
Drustvo trenutno broji preko 100 članova angažovanih u više sekcija. Prostorije KUD-a se nalaze
u domu kulture u Drenovcu. Do sada su učestvovali na više kulturnih manifestacija, smotri, sabora folklora i sportskih manifestacija od kojih mogu da se izdvoje:
-    Smotra folklora u Vitoševcu,
-    Smotra folklora u Smilovcu,
-    Otvaranje sportskih igara distrofičara na Grzi,
-    Otvaranje Ratarijade 2013. god.
-    Međunarodna manifestacija „Kojekude kad Srbijom pođeš“, u Orascu.

Folklorni ansambl "Lazarica"

Folklorni ansambl "Lazarica", koji je kao podrška upriličio ovaj koncert, počeo je sa radom 24.12.2010. god. Probe folklornog ansambla se održavaju svakog ponedeljka i srede (prvi ansambl), utorkom i četvrtkom (dečiji ansambl) u prostorijama OŠ "Vuk Karadžić". Nastupaju na brojnim manifestacijama i susretima.
Svi treba da se posvete obrazovanju, pre svega sebe, a onda i drugih. Da ne zaborave šta je nekada bilo, već da uz porodicu i prijatelje neguju ono što se vekovima čuvalo. Da ne zaborave ko su i odakle potiču...

M.S