U petak 20. Februara od 19 časova je u prostorijama Kulturnog centra u Paraćinu održana promocija romana Poslednji grad – Potraga, autora Nebojše Petkovića. Nebojša je mladi autor a Potraga je naziv romana, tačnije prvi deo triologije pod nazivom Poslednji grad. Po stuci je arhitekta, ali kroz pisanje se vidi pedantnost njegovog poziva, kao i detaljne ilustracije kojima je roman ukrašen, a sve rukom mladog autora. Roman je objavila izdavačka kuća Nova poetika iz Beograda, urednik je Milomir Bata Cvetković, a recezent knjige Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik.
Gordana Vojinović je, kao i uvek, vodila veče i u jednom pre svega opuštenom razgovoru sa Nebojšom predstavila roman. Roman je objavljen prošle godine, a ja sam dobila primerak od autora krajem aprila. Kako je tu bio praznik, 1. Maj i veliki broj obaveza nisam krenula sa čitanjem odmah. Dve nedelje nakon toga, naš grad je zadesila strahovita katastrofa, poplava. Dani bez struje i vode, mnoštvo potopljenih kuća i ulica, odsečenost od sveta... Dok sam čitala Nebojšinu knjigu, imala sam neverovatan utisak da sam se do nekle pronašla u svemu tome.
Nebojša u svom romanu opisuje jedan svet koji je nastao nakon velikog rata, kojim je sve razoreno i uništeno. Sve ono što nam je sada bez problema dostupno, bilo da su mediji, internet, hrana i voda u izobilju, automobili, telefoni, svega toga nema više. Došao je dan, kada su, naravno kao i uvek neki ljudi uništili sve što se moglo uništiti, zarad svojih interesa. Onaj mali broj ljudi koji je preostao nakon poslednjeg rata, vratio se starim običajima, iznova oživljavajući stare i skoro zaboravljene bogove, Svaroga, Peruna, Jarila, Crnorogu, prinoseći im žrtve, i moleći im se povučeni iz ruševina starih gradova koji su nekada bili dika i ponos tehnologija i inovacija. Vratili su se poljoprivredi, živeli na obodima šuma, u starim utvrđenjima, čuvali stoku, prodavali i menjali namirnice...
Ono što se nazivalo Poslednjim ratom, Bitkama klanova ili Svarogovom žetvom, odnelo je sa sobom ogroman broj ljudskih žrtvi, i život na kakav smo mi naviknuti. Oni preostali željni moći i slave podelili su se u klanove. Jedan klan Horda zauzimao je deo teritorije a drugi deo je pripadao klanu koji je sebe nazivao Vrane. Nakon rata postojao je još jedan klan Krestijana, ili hrišćana, koji je skoro potpuno istrebljen. Svi oni koji su verovali u jednog Boga ili su umirali zbog svoje vere, ili, da bi sačuvali život pristajali na krst srama, obeležje na grudima, ožiljak, koji bi pokazivao na njihovu izdaju vere, ali i želju da prežive.
Kada je jedan posetilac, obeleženi hrišćanin, ispričao priču malom Vuku, koji je jedan od glavnih junaka romana, otvorio mu je čitav novi svet i dao mu nadu o postojanju nečeg boljeg, življeg, opipljivijeg od onoga koji je do tada poznavao. Vuk saznaje da na jugu Srbije, postoji grad, poslednji grad koji je sačuvao život daleko bolji i normalniji od onog što je trenutno. Nakon što je njegovo selo spaljeno, Vuk kreće u potragu za tim gradom i boljim životom.
Na svom putu, saznaje mnoge stvari koje do tada nije ni zamišljao da postoje. Upoznaje nove ljude i predele, a kroz tu pustolovinu spoznaje i samog sebe. Suočava se sa dobrim i zlim stvarima. Ceo život je jedna velika potraga, pitanje je samo šta neko traži, čemu teži i zarad čega se trudi da nešto pronađe.
Pisac ovog romana pokazuje dobro poznavanje slovenske mitologije, i teritorije Srbije, pa celu priču smešta u okviru granica naše zemlje. U prvom delu romana je interesantno opisan i kult Vuka, koji je bio najstariji kult kod Srba. Poznavanje mitologije i pisanje o njoj u ovakvom delu i ovakvoj atmosferi, doprinosi popularizaciji ovog dela. Svako od nas treba da se zapita, šta bi bilo, ako bi nestao svet ovakav kakav nam je poznat, kakvi bi ljudi bili, od čega bi se živelo...
U knjizi je opisan i veštičji hram, podignut na temeljima starog Žrnova.
Detaljni opisi razrušenih gradova, zaraslih u korov, opustošeni i uništeni, nastanjeni su strvinarima, ljudima koji su mutirali, koji se hrane ostacima, po smetlištima, doprinose dočaravanju postapokaliptične atmosfere. I dok se mali Vuk probija prema svom odredištu, opisi nas vode do nezamislivih scena traganja, ubijanja, skrivanja i napadanja...
Kao što urednik ove knjige kaže, ovo delo zasigurno zaslužuje ekranizaciju, zaslužuje da ljudi saznaju za nju, ne bi li se bar malo zapitali šta rade i kuda sve ovo vodi. Šta bi trebalo da promene, i kako da se ophode prema sebi a i prema drugima.
Drugi deo romana je završen i pojaviće se za nekoliko meseci.
Nebojša Petković je uz Aleksandra Tešića i Miloša Petkovića jedan od najpoznatijih pisaca epske fantastike sa elementima slovenske mitologije. Planira da roman izađe do festivala epske fantastike u Beogradu, koji će se održati početkom aprila meseca.
Premalo je reči da bi se opisalo ovo fantastično delo, ali je zasigurno za svaku preporuku. Knjiga jednostavno mami da se pročita do kraja, i da se sa nestrpljenjem čeka naredni deo triologije, koji će,verujem, biti još bolji...
M.S.