Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić.
Običaji i praznovanje počinju Badnjim danom, a sve se svodi na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. O Badnjem danu, i običajima koji su se sačuvali smo već pisali, pa je red da se obrati pažnja i na jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
I pored svega, Srbi su sačuvali uspomene na slovenske bogove i način života. Mnogi hrišćanski sveci dobili su osobine bogova, a dane posvećene starom božanstvu preobratili su u dane posvećene svecu. Stoga i ne čudi što se u dane praznika i dalje praktikuju običaji koji sa hrišćanstvom, u suštini, nemaju dodirnih tačaka. Tako je, na primer, sveti Ilija Gromovnik odavno dobio osobine boga Peruna, zaštitnica žena - sveta Petka, preuzela je osobine boginje Mokoši, dok je tradicionalno polaganje badnjaka uoči Božića zapravo podsećanje na slovenskog boga Svaroga. Svarog je sunčani bog, stvoritelj svega na nebu i Zemlji, a nazivan je i Višnjim. Po jednoj legendi, Svarogova supruga Vida zamolila ga je da stvori čoveka po svom obličju. Svarog je udahnuo dah jednom hrastu, od kojeg je postao prvi čovek, Dubravko, a drugom hrastu dah je podarila sama Vida, stvorivši prvu ženu - Ljubljenicu.
Kipovi Svaroga u hramovima bili su u sedećem položaju, poput kralja na prestolu. Na prsima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim rogovima. Držao je dva žezla sa figurom Sunca na svakom. Uz hramove, kultno mesto bilo mu je i ognjište. U čast Svaroga, Sloveni su ritualno stavljali na ognjište hrastov badnjak, koji je predstavljao duh predaka, dusi su razgorevali vatru Sunca. U čast Svaroga žreci su pravili velike kolače, iza kojih su se „krili" i vernicima želeli da takvi kolači budu i iduće godine (kolači se i dan-danas spremaju uoči krsne slave).
Prema hrišćanskoj tradiciji, običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak, dalje, nagoveštava i drvo Krsta Hristovog..
Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, čime je badnjedanska slama simbol jasli u Vitlejemskoj pećini.
Kađenje doma je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta.
Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica...“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Ujutru se valja umiti i položajnik seda pred ognjište gde pali padnjak, zatim sa vinom popije dren, da bude zdrav. Neki odlaze u crkvu, rano ujutru, ne bi li primili pričest, nakon četrdesetodnevnog posta, dok drugi ostaju kod kuće pripremajući se za porodični ručak.
Kažu da se na Božić ne valja ljutiti, već treba vladati mir i spokoj, da se ne bi ljutili cele godine. Stare žene su imale običaj da predu i pletu na Božić, i ako su za druge praznike to izbegavale.
Pesme koje se pevaju na Božić
Neke od pesama koje se pevaju i dalje u seoskim sredinama, dok su u gradskim izgubile na značaju, a vezane su za Božić i Badnji dan…
U Božića tri nožića
Oj božo le
Oj božo moj.
Jedan siječe pijecivicu
Oj božo le
Oj božo moj.
Drugi siječe gibanicu
Oj božo le
Oj božo moj.
Treći riježe čijesnicu
Oj božo le
Oj božo moj.
Dunu vetar, koledo,
iz planine koledo
te istera koledo.
Vranja konja koledo
I na konju, koledo,
šimšir sedlo, koledo,
i na sedlu, koledo,
muško čedo, koledo.
Domaćine, koledo! gospodine, koledo!
Zastasmo te koledo! za večerom, koledo!
Gde večeru koledo! to večeraš, koledo!
Belim grlom koledo! vino piješ, koledo!
I očima koledo! biser brojiš, koledo!
I rukama koledo! gajtan pleteš, koledo!
Dodaj nama koledo! kraj gajtana, koledo!
Na čem' ćemo koledo! Boga molit' koledo!
Za staroga koledo! za Badnjaka, koledo!
Za mladoga koledo! za Božića, koledo!
Božić baje koledo! po svem svetu, koledo!
Po svem svetu, koledo! po ovome, koledo!
Slava i čast koledo! domaćinu, koledo!
Tebe na čast, koledo! gospodine koledo!
Zabeležio Vuk S. Karadžić
M.S.