Krivi Vir je nekada bilo selo u koje su ljudi dolazili zbog veoma kvalitetnog sira. Od pre četiri godine dolaze zaljubljenici u prirodu i božure. Iako se na planini Maljenik iznad sela i izvora Crnog Timoka, na 702 metra nadmorske visine i pedesetak hektara, nalazi oko 2.000 jedinki običnog božura, meštani ga nazivaju kosovski. Oni su toliko ponosni na populaciju ovih biljaka da su počeli da organizuju susrete ljubitelja božura. Ove godine prisustvovali su i naučnici, koji su došli da saznaju nešto više o njegovoj populaciji.
Ovo je običan, srpski božur. On je autohtona, samorastuća biljka, koja na ovom prostoru živi u zajednici sa hrastovima. Oduvek je ovde samo što to nismo znali dok meštani nisu obavestili šumare, a oni stručnjake i naučnike-navodi za „Politiku“ Novica Ranđelović, penzionisani profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, Odseka biologija sa ekologijom.
Ovaj stručnjak za botaniku još kaže da je božur retka biljka u Srbiji i da ga u svetu ima samo u južnoj Evropi, delu Amerike i Azije. Smatra se da u svetu postoji oko 40 vrsta božura, dok u Srbiji postoje dve vrste običnog božura, dve vrste muškog, uskolisni i kosovski božur.
Najpoznatija vrsta u Srbiji je baš ovaj, običan božur. Najviše ga ima u okolini Zaječara, Knjaževca, Niša, Bele Palanke, Pirota i Babušnice. Uskolisni božur je najređi. Do skoro se verovalo da raste samo u Delibratskoj peščari, ali su mladi istraživači sa našeg fakulteta pronašli jednu populaciju na Vidliču kod Pirota, a nađen je i na Vidliču kod Pirota-dodaje profesor Ranđelović.
Prema njegovim rečima, božur je zakonom zaštićena biljna vrsta i može da se bere samo u naučne svrhe. Zaštićen je jer je lepa biljka, zato što se uništava i zbog lekovitih svojstava.
Prema mitologiji, božur je nazvan peonija po grčkom bogu Peonu koji je tom biljkom od epilepsije izlečio Plutona. Tačno je da je on lekovit, ali mora veoma pažljivo da se koristi. Leči bronhijalne napade kod dece, mada su zbog nestručnog korišćena zabeleženi i smrtni ishodi, neredovan ciklus i krvarenje kod žena, za lečenje žutice, upale mokraćnih kanala, a koristi se i protiv epilepsije, histerije i smirivanje nervnog sistema-navodi doktor Vlastimir Stamenković koji se četiri decenije bavi florističkim i farmakognoziskim istraživanjima Srbije.
Foto i tekst Z. Gligorijević
Izvor Politika
Recepti
Prema Stamenkovićevim rečima, od božura se najčešće pravi čaj. Za bronhitis se koriste latice, od semena se pravi lek za ženske genitalne organe, a za nervni sistem se upotrebljava koren. Osušen i samleven koren stavi se u 500 mililitara vode. Kuva se pet minuta, potom se procedi i uzima po čaša ujutru i uveče.
-Od korena može da se spravlja i tinktura. Na 100 mililitara četrdesetprocentnog alkohola stavi se 10 grama samlevenog korena. Rastvor odstoji 10 do 14 dana. Zatim se procedi i uzima u kapima. Tri puta dnevno od 10 do 15 kapi-precizira Stamenković.