Detalji

Objavljeno 17 septembar 2013

III po redu dečiji karneval održaće se 21. septembra 2013 godine na glavnom trgu u centru Paraćina.

U 16:00 časova planirana je glavna karnevalska povorka na glavnoj gradskoj ulici a od 18:00 dečija predstava Baš bi bilo fino na centralnom trgu.

Organizator III po redu dečijeg karnevala je Turistička organizacija Paraćin.

Pogledajte fotografije sa prošlogodišnjeg dečijeg karnevala.

Detalji

Objavljeno 12 septembar 2013

Projekat Grzi u zagrljaj je finansiran od Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, a preko resurs centra CDER (centar za društveno ekonomski razvoj). Projekat vodi neformalna omladinska grupa Javorak, sastavljena od članova PK Javorak. Cilj je da se kroz niz aktivnosti aktiviraju mladi izmedju 15-30 godina, da se podigne ekološka svest, napomene značaj Vrela Grze kao i to da je ušlo u proces zaštite kao prirodno dobro III kategorije i promovisanje planinarenja kao zdravog stila zivota.

Grzi U Zagrljaj
(14. i 15. septembar)

Neformalna omladinska grupa "Javorak" ispred planinarskog kluba "Javorak" poziva sve mlade ljude između 15 i 30 godina da 14. i 15. septembra učestvuju u akciji "Grzi u zagrljaj" i budu tog vikenda volonteri, ekolozi i planinari.

Ako voliš prirodu i želiš da svojim angažovanjem doprineseš povećanju ekološke svesti mladih i ljudi uopšte, onda je ovo prava stvar za tebe!

Šta znači biti učesnik ove akcije???

Znači da ćeš upoznati ljude slične sebi, saznaćes nešto novo o zaštiti vrela Grze, učestvovaćeš u sređivanju prostora na kome će mladi u buduće provoditi slobodno vreme, videti šta je to što planinarenje čini idealnim sportom za tebe i uživati u dobrom druženju!
Sve što ti treba su dobra volja i entuzijazam!

Plan akcije:
Subota 14. septembar
* U popodnevnim časovima (okvirno 13h) polazak na Grzu.
* Dolazak u planinarski dom "Đorđe Živković" i ručak
* Šetnja do vrela Grze i interaktivno predavanje o zaštiti budućeg spomenika prirode "Vrelo Grze"
* Prikupljanja smeća, postavljanje sadnica i farbanje parkovskog mobilijara u okolini planinarskog doma Đorđe Živković
* Prezentacija aktivnosti planinarskog kluba "Javorak"
* Večera i druženje oko logorske vatre (ako neko želi, može poneti gitaruJ)
* Noćenje u planinarskom domu "Đorđe Živković"

Nedelja 15. Septembar
* Doručak i priprema za odlazak na stazu
* Planinarenje do Kozjeg roga (jednog od vrhova Grze), ne brinite nije daleko:)
* Pokazna vežba ekipe prve pomoći Crveni krst Paraćin vezana za moguće povrede na planinarskoj stazi
* Povratak u planinarski dom i kviz znanja (čekaju vas nagrade!)
* Ručak
* Polazak za Paraćin u popodnevnim časovima.

Prevoz, hrana, noćenje... sve je potpuno besplatno! Ukoliko želiš da se prijaviš ili dobiješ više informacija o svemu ovome, javi se Miljanu na broj 065/616-2390 ili na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. !

Detalji

Objavljeno 15 septembar 2013

Moj drug i kum, Dragan, dao je mom boravku u Paracinu, jednu sasvim drugu dimenziju. Jugom, koji je pretio u najboljem slucaju da stane, a u najgorem, da se zapali, provozao me kroz grad uzduz i popreko, podsecajuci me na nase detinjstvo i pokazujuci mi, osim starog i sve sto je novo.

Dovezao me do samog ulaza u staklaru, da me uveri da malog puta ka Koloniji vise nema.Na mestu gde su bile baste i poljance, ukazao se magacin uredno naslaganih flasa. U hladu borova prepoznala sam i onu lepu i veliku  kucu, malo uvucenu, sa rucno radjenim drvenim prozorima i vratima, kosim krovom i potkrovljem, u kojoj sam, kao mala, mislila da stanuju princeze i princevi, slucajno dosli u Koloniju i tu ostali.

U jugicu je mirisalo na benzin, dok smo zurili u brdo gde Dragan ima vocnjak, u kome je njegov otac, kum Milorad, dok je bio ziv, provodio ceo dan, negovao, rezao, ukrstao jabuke, kruske, breskve, sljive, pravio vino od grozdja, belog i crnog, pio rakiju sa komsijama i hladio pivo u potoku.

Sada komisija nema, sa leve i desne strane, vocnjaci zarasli u korov i tu i tamo, poneka tabla, sa natpisom , na prodaju, i brojem mobilnog telefona.Docekuje nas besnim i ljutim lavezom, skacuci, kao da joj debeo lanac ne smeta, sarplaninac Beba, odrasla na kacamaku, hlebu natopljenim mascu, sa ponekim parcetom mesa i komadima kostiju. Probao sam, kaze Dragan, da joj dam granule, cela kesa mi stoji, ali nece.Bebo, Bebo, mala kuca, pa, gde si ti mala kuco, dodji Bebo, ljudski glas cini cuda, Beba sve slabije laje, trese rundavom glavom, baca se na prednje noge, mase repom, cvili.Volela bih ja Bebo, da te pomilujem, ali respect, za rasu, velicinu i uslove u kojima zivi, sama i u kojima je samo  jedanputa dnevno obilaze, sprecava me u tome.

U susret nam ide golub velicine kokoske, lep, beo, druzeljubiv, obradovan sto nas vidi, nije za izlozbu, kaze Dragan, ali je za jelo, sto nikako ne mogu da prihvatim.

Dragan mi se zali da vikendom ne stigne da uradi skoro nista, pa voce propada i truli.Hobi mladjega brata, Gorana, su ptice i u tom pticijem svetu nema mesta nizasta drugo.

Dok beremo breskve, kakve se ne mogu kupiti na pijaci, ja pravim planove da napravim radni vikend u Paracinu, pod sloganom, uberi i ponesi, na koji bih pozvala sve koji se ne boje rada i kojima Paracin nije daleko. Podrazumeva se rostilj, pivo i sve zivo.Dok se smejem, Beba laje, nenaviknuta valjda da neko osim ptica i retkih zveri, kresti po vocnjaku, kao ja.

Uvece idemo u restoran Krezbinac, u kome se, kako Dragan kaze, jede dobar rostilj.Restoran je, u odnosu na Pajinu kafanu, u kojoj sam bila prosle godine, sto jes, jes, hotel sa pet zvezdica, ali je zato Paja za njega izmislio cevape.

U centru ima puno ljudi, ulica je zatvorena, mladi Paracinci dolaze vikendom u svoj grad sa  drugovima iz Beograda u provod po kaficima i zabavu do zore.

Mene je Dragan odveo u Apis, veoma lep kafic sa bastom, na cijim su zidovima,  slike Dragutina Dimitrijevica Apisa, legende koja zivi, kubure, pistolji, stari kredenci, furune, sporeti, mlinovi, kace u kojima umesto kupusa cveta cvece, cak i jedno pravo pravcato sedlo, na kome uz malo pljuge, koja se osecala u vazduhu, moze odjeziti bilo gde.

Lepota palanackih gradica je da vam se svi javljaju, prepoznaju, zovu na pice, veceru.Lepota je i u Krstinom sladoledu u slatkom kornetu, malim radnjicama pored pijace, koje sam obilazila sa tetkom, koje jos postoje, lepota je u naselju Glozdak, gde me Dragan vodio, da mi pokaze kucu u kojoj smo ziveli vrlo kratko, lepota je u vazduhu i mirisu koji te podseca na detinjstvo, na sve one koji nisu vise sa tobom i zbog kojih dolazis.Lepota je sto imas i takvog druga i prijatelja, pa te sa gradom koga si zaboravila, ponovo upozna.

Tekst nam poslala Vesna Zaletel

Detalji

Objavljeno 04 septembar 2013

U Drenovcu na Dan paprike je zvanično proglašena najduža paprika u toj našoj opštini, duga 34 centimetra, i najteža – teška tačno 325 grama.

Prošle godine dužina paprike je bila 26 centimetara, a ove  godine 34 centimetra.

Proglašenje je bilo zvanično, a merenje je na licu mesta obavila stručna komisija na bogatim izložbenim štandovima postavljenim u centru Drenovca, u kome se već tri godine održava “Dan paprike“.

Ponosni vlasnik najduže paprike, Miodrag Gajić, ističe da tu titulu uspeva da sačuva sve tri godine, koliko izbor traje. ‘’Prošle godine dužina je bila 26 centimetara, a ove sam nadmašio samog sebe 34 centimetra. Tajna je u specijalnom hibridu koji proizvodi i šalje mi moj dugogodišnji saradnik iz instituta u Smederevskoj Palanci. Rad se isplatio, mada nisam specijalno razmišljao baš o dužini već da paprika bude kvalitetna’’ ističe Miodrag.

On je član udruženja proizvođača povrća “Poljo-Dren”, baš kao i njegov sugrađanin Nebojša Rajković, koji je ostvario rekord u težini. Komisija je na njegovom štandu izmerila “primerak” težak 325 grama i to je bio rekord ovogodišnje Paprikijade.

Manifestacija je posećenija nego prošle godine, i okupila je blizu 1.000 ljudi za dva dana, što je doprineo i bogat kulturno-umetnički program.