Grad Paraćin na dan Svetog Ilije organizuje tradicionalni vašar, u Vidovdanskoj ulici, a za uveče je najavljen veliki koncert kulturno umetničkih društava i Bilje Krstić i njenog orkestra Bistrik, koji će se održati na trgu u centru grada.

Neke zanimljivosti vezane za ovaj dan imaćete prilike da pročitate na našem sajtu.

sv ilija"Ako zagrmi na Svetog Iliju neće biti lešnika", zapisao je Vuk Karadžić. Još jedna narodna izreka vezana za ovaj praznik je "Od svetog Ilije, sunce sve milije", što i jeste tačno, jer od 2. Avgusta, kada se po crkvenom kalendaru praznuje ovaj dan, postaju hladnije letnje noći. Još jedno verovanje da je na taj dan "do podne leto, od podne jesen", zato kažu da se od njegovog dana pa nadalje ne kupa na rekama i jezerima.

Kako je sveti Ilija povezan sa Ognjenom Marijom, čiji je dan bio 30. Jula, evo jedne priče koja će biti zanimljiva čitaocima.

Danom Ognjene Marije završava se trijada opasnih praznika, tzv. "gorućih dana" (srp. Gorešnjaci, mak. Gorešnici, Čuruci, bug. Goreщnici). U taj dan najviše su rasprostranjene zabrane da se bilo šta radi, posebno u polju, iz bojazni da će "ognjena svetica" spaliti letinu. U ist. Srbiji tog dana nisu ložili vatru niti mesili hleb, verujući da će onog koji naruši zabranu ubiti grom ili će nastradati od vatre. Ognjena Marija se smatra sestrom sv Ilije, koji se praznuje tri dana posle 20. VII/2. VIII).

Po verovanjima, Ognjena Marija mora se skrivati od brata koji je njegov dan, inače bi se on tako poradovao da bi gromovima i munjama uništio sve oko sebe; po drugim verzijama, sv. Ilija se ljuti na Ognjenu Mariju zato što mu nije rekla koji je datum njegovog praznika, pa stoga grmljavine i kiše i bivaju posle Ilindana: "Kad oko sv. Ilije ne pada tako potrebna kiša, narod veli da Ognjena Marija još nije kazala ime svome bratu Iliji".

Sveti Ilija je zamenio slovenskog boga Peruna, boga munja i gromova, koji se smatra za jednog od najmoćnijih bogova u koje je naš narod nekada davno verovao i kome je prinosio darove... Verovalo se da je Perun veoma strog ali pravičan, da je kažnjavao krivokletnike za života, zlima je zatvarao nebeske dveri… U hrišćanskim zabeleškama iz ranog srednjeg veka Perun se najčešće pominje, a često i satanizuje. Ovo ukazuje na to koliko je čvrsto bio ukorenjen Perunov kult kod Slovena. O posvećenosti Perunu ukazuje i činjenica da, do danas, mnogi toponimi i biljke nose Perunovo ime (Perunov vrh i Perunova obala u Rusiji, Perunja ves u Sloveniji, planina Perin u Bugarskoj cvet perunika itd.). Perun je bio i borac protiv suša. Jedna teorija govori da je on imao uticaja na kišu, a druga da je na kišu uticaj imala Dodola, Perunova žena. Bilo kako bilo, on je sigurno po tom pitanju mogao da učini mnogo.

Pevane su pesme: Da zarosi sitna rosa, oj dudula mili Bože! Oj Ilija daj Bože daj! Oj Ilija moj Perune! Daj Bože daj, daj Ilija daj!

Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale.

Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu. Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.

M.S.

Mali oglasi Paraćin