Na današnji dan, 12. April pravoslavni hrišćani će širom sveta obeležiti Uskrs. Uskrs je najveći hrišćanski praznik, koji proslavlja veliki broj vernika jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao najveću pobedu vere i života nad smrću.

 

Hristos Voskrese

 

srecan uskrs

 

 

Stari običaj kako u opštini Paraćin tako i u ostalim mestima je da se na Uskrs skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hrist, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Ono što nas je crkva učila je da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju u samu zoru, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su
čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme. Pesma koja je ostala u našoj opštini upamćena i koju svako dete zna naglašava se stihovima Hristos Voskrese, radost donese...

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

U Crkvi svete Trojice u Paraćinu, se kao i svake godine održava služba, a počinje oglašavanjem zvona u ponoć, kao simbol praznika na čiji je dan vaskrsao sin Gospodnji Isus Hrist.

Za vernike je Veliki petak značajan praznik jer se kao simbol krvi koju je Isus prolio farbaju ponajviše kokošja jaja. U našem kraju ostao je stari seoski običaj farbanja jaja lukovinom, ljuspama od crnog luka, koprivom, ali je sve više onih koji farbanje obavljaju fabričkim bojama, gelovima i raznim uljima. Prvo jaje koje se ofarba čuva se u kući preko cele godine. Često su žene u našoj opštini ujutru na veliki petak sakupljale listove raznih veličina i time ukrašavala jaja posvećena Uskrsu.

Sličan je običaj kod starih slovena kada su na samom pragu proleća farbali jaja crvenom bojom kao simbol novog rađanja proleća i buđenja prirode, koja je u toku zime pala u mrtvilo.

Crkva je celog dana otvorena za vernike i pričest nakon uskršnjeg posta.

M.S.

Mali oglasi

HITNO PRODAJEM STAN
( / Nekretnine)

noimage
10-19-2017

Izdajem salon sa elektrostimulatorom pola radnog vremena
( / Nekretnine)

Izdajem salon sa elektrostimulatorom  pola radnog vremena
09-03-2017

Izdajem sobu ucenicima
( / Nekretnine)

noimage
10-30-2017

Izdaje se stan
( / Nekretnine)

Izdaje se stan
10-30-2017

Unesi oglas