Dan državnosti Republike Srbije je 15. februar. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka).

Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

Naslovna strana Sretenjskog ustava

sretenski-ustav


Hronološki:
•    15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak;
•    15. februar 1835. donet Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.

 

Dan državnosti se u Srbiji slavi 15. februara, međutim zbog tog praznika i 15. i 16. februar su neradni dani. Kako se ove godine taj dan pada u nedelju u saopštenju Sekretarijata za privredu se navodi da u subotu, 14. februara (uoči Sretenja) dežurne prodavnice pretežno prehrambene robe moraju da rade najmanje od 9 do 18 časova. U nedelju, 15. februara, na dan Sretenja, dežurne prodavnice mogu biti zatvorene, dok u ponedeljak i utorak, 16. i 17. februara, moraju da rade najmanje od 9 do 12 časova. Na dan državnog praznika Sretenja (15, 16. i 17. februara) nespecijalizovane radnje u kojima se obavlja trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana i posebni trgovinski objekti mogu biti zatvoreni.

Sretenjski ustav je prvi ustav Kneževine Srbije iz 1835. godine. Tvorac Ustava je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije. Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije, i na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj kratkotrajni ustav je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba, a predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov tvorac je isteran iz službe.

 

Dan-drzavnosti

 

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića.Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.

Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj...“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.
Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.

U našem kraju se za Sretenje veruje da su se sreli zima i proleće. Postoji i verovanje da ako mečka izađe iz pećine tog dana i vidi svoju senku vrati na sigurno i nastavi zimski san, na proleće se mora čekati još dugo. Ako ne vidi svoju senku, proleće će brzo stići.

M.S.

Mali oglasi Paraćin

Specijalna livena pec odmotana samotom..mislim da ...
Uvek se pitate šta pokloniti svojim najdražim za ...
MOLIM VAS pročitajte opis. AZURIRANO 03.12.2018 go ...
Pec na drva..moze i na ugalj..koriscen jednu zimu. ...
Fotoklopka Kamera za lov, lovišta i snimanje i pra ...