2015

 

U četvrtak 19. Novembra od 19 časova, u Kulturnom centru Paraćin je održana promocija knjiga pisca Aleksandra Tešića. Predstavljene su dve trilogije i najnovija knjiga 2084. Veče je vodila Milena Stojanović, takođe spisateljica epske fantastike, o kojoj se govorilo te večeri. Posetioci su imali prilike da čuju razne zanimljivosti o dve trilogije, u kojima je Tešić kombinovao epsku fantastiku, sa slovenskom mitologijom.

Aleksandar Tešić je rođen u Čačku, 5. marta 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac. Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za „Kosingas”. Živi u Beogradu sa suprugom i sinovima i svakodnevno prikuplja ideje za nove romane.

Prva trilogija Kosingas, odavno je poznata paraćincima, a prepun Kulturni centar je to i dokazao. I ako je promocija trajala puna dva sata, publika je pažljivo saslušala Aleksandra Tešića. Veče je upotpunio vokalno - instrumentalni sastav Buk, svojim izvođenjem etno pesama, i autorskih kompozicija Aleksandra Cupare, čija je i bila inicijativa za promociju.

Trilogija Kosingas obuhvata knjige Red zmaja, Bezdanj i Smrtovanje. U ovoj trilogiji glavni junak iz epskih pesama Kraljević Marko kreće na put po Srbiji, da bi otkrio reči starog proročanstva, a pomaže mu monah i vitez Reda zmaja - Gavrilo - tadašnji kosingas, prvi vitez među jednakima. I ako je sama priča borba između dobra i zla, u trilogiji se čitaoci mogu upoznati sa brojnim bićima iz slovenske mitologije, i narodnih predanja, sa raznim običajima koji su se praktikovali širom Srbije, kao i sa božanstvima slovenskog naroda i svakako sa prelepom prirodom Srbije. Aleksandar Tešić je govorio o začeću ideje, da srpskom narodu prikaže našu mitologiju, obuhvativši je u jednu sjajnu priču, smeštenu u vreme pre Kosovske bitke. Sukob između stare slovenske vere i nove Hrišćanske, prikazan je kroz brojne običaje, koji se kao i danas razlikuju od mesta do mesta. Gavrilo pomaže Kraljević Marku koji će i sam postati kosingas, uči ga, i savetuje dok putuju tražeći način da ne dozvole da se drevno proročanstvo ostvari i da se izliju sva zla stvorenja iz Ada, podzemlja u kome vlada Hromi Daba, otelotvorenje Dajboga. Marku pomažu zmajeviti junaci, vitezovi Reda zmaja u borbi protiv zlih sila mraka.

 

promocija knjige aleksandrat

U kulturnom centru je predstavljena i trilogija o slavnom junaku Milošu Obiliću, a ona prethodi dešavanjima u Kosingasu, i ako je objavljena nakon trilogije Kosingas. Sastoji se iz delova, Zmaj i Ždral, Koplje svetog Georgija i Vitez zatočnik. Priča prati sudbinu Miloša Obilića, od njegovog rođenja i odrastanja na dvoru slavnog cara Dušana Silnog, kao i brojne situacije u kojima će se oni naći. „ZMAJ I ŽDRAL“ pokriva poslednjih deset godina života cara Dušana, odnosno prvih deset godina života Miloša Obilića na Dušanovom dvoru. Uporedo teku dve priče – o stasavanju Miloševom i o najintrigantnijim godinama Dušanove vladavine koje su dovele do njegove nasilne smrti. U drugom delu se prepliće priča o slavnom koplju, i borbi za koplje, jer svako ko ga ponese u bitku ima osiguranu pobedu, ali i priča o Dušanovom sinu, Urošu, za vreme čije vladavine se srpsko carstvo osipa. U tom delu kreće priča o vitezima zatočnicima, koja se nastavlja i u trećem delu. Priča prati i sudbine glavnih junaka koji su oblikovali istoriju poznog perioda carstva: Vojislava Vojinovića, cara Uroša, carice Jelene, Simeuna Siniše, braće Mrnjavčevića…

U poslednjem delu trilogije o Milošu Obiliću zajedno sa njim i kosingasom Gavrilom krenućete u potragu za rogatom kacigom kneza Lazara i to tragom jednog starog grčkog mita vezanog za naše krajeve, saznaćete kako je Nepričava dobila svoje ime, kako su megdandžije postajali zatočnici – vitezovi koji su se borili umesto svojih gospodara, upustićete se u opasnosti zloglasne močvare Kolubare i Tamnave, osetićete užas bitke na Marici i žar pobede na Toplici, upoznaćete raskoš i strahote sultanovog saraja, otkrićete tajnu laguma Golubačkog grada... Ispratićete sudbine glavnih likova do Kosovskog boja.

Aleksandar Tešić je govorio i o svojoj najnovijoj knjizi, koja nosi naziv 2084. futurističkoj satiri, koja daje oštre kritike sadašnjeg društva, kroz zanimljivu priču o Rtanjskom čaju, naseljavanju Marsa, i stvarima koje se sada dešavaju u Srbiji i svetu, a čije će se posledice osetiti daleko kasnije.

Posetioci kulturnog centra su imali prilike da se lično upoznaju sa piscem, kupe knjige i dobiju potpise, niko se nije požalio na stajanje od dva i više sati, koliko je promocija trajala, a svaki trenutak beše ispunjen razgovorima o trilogiji Kosingas i trilogiji o Milošu Obiliću, kao i o novoj knjizi 2084., ali i o istoriji slavne srednjevekovne Srbije, njenim junacima, načinu života, običajima, zlim i dobrim bićima i božanstvima iz slovenske mitologije kao i o mogućoj budućnosti, koju je Tešić opisao u knjizi 2084.

 

promocija knjige Aleksandra

U kratkim trenucima kada razgovor nije vođen mogli smo da čujemo divnu muziku, koja je svakako upotpunila događaj, a i Aleksandar Tešić je govorio da je pisao uz melodiju Putem Kosingasa, Aleksandra Cupare. Verujem, da paraćinska publika očekuje ponovni dolazak pisca, sa novim knjigama, sa novim pričama bilo da su smeštene u davnu prošlost ili daleku budućnost.

M.S.

 

Aranđelovdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 21. novembra (8. novembra po starom kalendaru). Po broju ljudi koji je u srpskom narodu slavi kao svoju krsnu slavu, ona se nalazi na drugom mestu, odmah posle najbrojnije slave svetog Nikole. Ovaj dan ustanovljen je kao praznik Arhangela Mihaila u vreme Silvestera Prvog Rimskog (314-335) i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog (326). Izabran je novembar, jer se zna da je Bog stvarao svet na ovaj dan u martu, a kako ima devet činova anđelskih, počasni deveti mesec od marta do novembra posvećen je Arhangelu Mihailu. Arhangel Mihailo je prvi među Anđelima, i vojvoda anđelske, nebeske vojske. Njegovo ime na jevrejskom znači ravan Bogu.

 

arandjelovdan

 

Mnoga su narodna verovanja ο ovom Anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti.

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme Arhanđel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Arhangel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se verje da samo on može oterati vukove.

Prema narodnoj poeziji car Dušan slavio je je svetog arhangela Mihajla tako što je uvek dočekivao goste stojeći, dok mu je anđeo stajao na ramenu.  Jedne godine, da li od umora, ili nemara, on se prevari pa sede, a anđeo se naljuti, udari ga po krilu, i odlete. Predanje kaže da je car nakon toga mesecima pokušavao da se umilostivi arhangelu Mihailu.

Aranđelovdan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. U narodu postoji pogrešna tradicija da slavari ne spremaju žito (koljivo) za Aranđelovdan, jer kažu da je Arhanđel Mihailo "živi svetac". Ne postoje "mrtvi sveci". Svi svetitelji su živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav, pošto je Bog - Bog živih a ne mrtvih. Pored toga, žito predstavlja žrtvu Bogu, i nevezano za svetitelja, sprema se za sve Krsne slave, bez iznimke i razlike. Istu tu žrtvu prinosimo Bogu i na parastosima, a ona predstavlja znak i veru u opšte Vaskrsenje. Nažalost, mnogi i pored upozorenja Crkve na pogrešnu praksu nespremanja žita, i dalje nastavljaju po svome, jer su "tako radili i njihovi očevi".

U opštini Paraćin velik je broj kolačara koji proslavljaju ovu slavu, a portal Opstinaparacin.info želi svima srećnu slavu, da je provedu u miru i veselju sa bližnjima.

M.S.

 

Naša čitateljka Olivera je sa pravom postavila pitanje ``da li treba da čekamo da neko iz Beograda dođe i očisti ovo smeće``

divlja deponija3

Kako je i sama navela putujući ovim delom naše opštine primetila je kako se divlja deponija kod skretanja za Glavicu svakodnevno uvećava a niko od nadležnih ne reaguje, po starom našem običaju prebacuje se nadležnost sa jedne na drugu instituciju.

divlja deponija

Ukoliko i Vi želite da naša opština bude čistija i uređenija podelite ovaj članak na drušvenim mrežama, verujemo da će na ovaj način stići i do osobe koja može nešto da preduzme.

Hvala Oliveri na informacija i fotografijama

 

Promocija knjiga Aleksandra Tešića

U četvrtak 19. Novembra u 19h, promocija knjiga Aleksandra Tešića u Kulturnom centru u Paraćinu. Aleksandar Tešić je rođen u Čačku, 5. marta 1961. godine. Detinjstvo je proveo u inostranstvu, gde je i počeo da piše. Studirao je prava. Zaposlen je u RTS-u kao prevodilac. Godinama je putovao po Srbiji i planinario, nesvesno sakupljajući građu za „Kosingas”. Dosad je izdao sedam knjiga: trilogiju „Kosingas“ koju čine „Red Zmaja“, „Bezdanj“ i „Smrtovanje“ . Knjige iz trilogije Miloš Obilić, „Zmaj i Ždral“, „Koplje svetog Georgija“ i „Vitez zatočnik“. Na ovogodišnjem sajmu knjiga se predstavio satirom „2084.“

 

Više informacija https://www.facebook.com/events/468287973343380/

 

Da li će Damojed da zavoli sladoled?

U četvrtak, 19. novembra, sa početkom od 20h, Omladinska pozorišna scena Paraćina će premijerno izvesti predstavu "Da li će Damojed da zavoli sladoled" u Pozorištu Paraćin. Ovo je urnebesna komedija sa značajnom porukom. U želji da se potvrdi kao naslednik svojih zmajevskih predaka, Zmaj otima Damu od koje namerava da napravi sladoled. Međutim, u toj nameri su spremni da ga osujete dvorski podanici i vitez koji je saznao da mu je dama oteta. Predstava je rađena po tekstu Nataše Ilić, u režiji Uroša Mladenovića.

da li ce damojed

Više informacija na sledecim linkovima https://www.facebook.com/ops.paracin/ https://www.facebook.com/events/1649279295351895/

Koncert metal bendova u Paraćinu

Evolucija - Kvar - Marica + Suffering's The Price

Petak 20. Novembar u 21h, ulaz 200 dinara u klubu Ex Fontana.

Evolucija Band (gothic metal) Srpsko-švajcarski bend sa albumom u pripremi, najavljenim za Novu Godinu. Po prvi put nastupaju u Paraćinu.

Kvar: (heavy/progressive metal) Bend već dobro poznat paraćinskoj publici, posle duge pauze se vraća na binu.

Marica - band: (deathrash metal) Marica je projekat iz Niša koji je u junu 2013 pokrenuo Marko Jocić sa idejom “da se svira i stvara agresivna i melodična metal muzika sa grupom ljudi koji su ponosni na dobro i posvećeni da promene loše stvari počevši od sebe. Bend do sada ima jedan Ep Subliminal koji dostupan za besplatno preuzimanje putem Tribal Rajber Labela, Dva spota za pesme Hypercube i Face Your Fears i dvadesetak nastupa širom Srbije i regiona. Trenutno je u pripremi debi album benda koji će nositi naziv Carnival Macabre i čiji se izlazak planira u prvoj polovini sledeće godine i o kome će više detalja biti dostupno u narednom periodu.

Suffering's The Price (Beatdown/Hardcore) Bend Suffering’s the Price osnovan je 2011. godine u Nišu. Nakon pobede na Čupinom memorijalu iste godine bend objavljuje svoje prve demo pesme od kojih su se neke našle na međunarodnim undergroung hardcore kompilacijama. Nakon dve godine aktivnog rada bend kreće sa snimanjem svog prvog album u DIY uslovima, a za kompletno snimanje, miks, master i produkciju bio je zadužen Vladimir Ilić, basista benda.

više informacija https://www.facebook.com/events/938859986160251/

M.S.

 

Maskenbal je karneval pod maskama koji je obično propraćen muzičarima koji su takođe maskirani. Učesnici oblače razne kostime, nose maske ili lica prekrivaju šminkom. Svrha ovog događaja je prvenstveno da se ljudi dobro zabave, ali i da pokažu svoje kreativno umeće što se kostima i maski tiče, nastojeći da što vernije prikažu lik koji predstavljaju. Paraćinski klub Ex Fontana svake godine tradicionalno organizuje žurku povodom Noći veštica, koja je i ove godine privukla veliki broj ljudi.

maskenbal fontana pn

 

Potreba za maskiranjem datira još iz drevnih vremena. Ljudi su se mazali blatom po telu i licu, kako bi se uklopili u ambijent i ostali neprimetni za onog koga čekaju u zasedi, životinju ili neprijatelja. U novije vreme, maskirali su se iz potrebe da sakriju svoj pravi identitet i ostanu anonimni, ali i radi čiste prevare. Kada su u pitanju maskirani pojedinci, vekovima unazad se ponavlja potreba čitavih naroda da stvara svoje heroje, pa ih kroz razne legende poznajemo kao borce za pravdu i slobodu, poput Zoroa, Supermena, Betmena, Spajdermena…

maskenbal fontana pn2

 

Noć veštica ili Bele poklade? Kult boga Šamana ili Sunca? Poenta je ista – slavlje. “Hleba i igara”, govorili su stari Rimljani… Ono što za Ameriku predstavlja Noć veštica, to su za Srbiju Bele poklade. Praznik potiče od paganskih korena i proslave kulta Sunca i dolaska proleća i obeležava se svake godine poslednje nedelje pre početka Uskršnjeg posta. Karakteristično je uživanje u mrsnoj hrani i piću, kao i maškare. Pored hrane i pića, tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli „očišćeni“.

maskenbal fontana pn3

 

Maškara

Maskiranje je nekada bilo glavni deo Pokladskih rituala, jer su se ljudi na taj način borili protiv zlih sila koje su im nanosile štetu. Ovaj običaj se nastavlja i danas, ali je cilj zabava i druženje. Ulice se na ovaj dan pretvaraju u šareni karneval. Povorka je vesela i maskirana, tu se mogu naći razne maske, od vila i princeza pa do veštica i drakula.

Na čelu povorke su mlada i mladoženja. Kada zastanete i malo bolje pogledate ovaj par, primetićete da mlada ima brkove i da ne hoda baš najbolje na štiklama. Razlog je jednostavan, ovde se menjaju likovi – muškarac postaje mlada, a žena mladoženja. Ovaj običaj se naziva Maškara. Pored mladenaca, u povorci učestvuju i pop, kum, dever, stari svat i ostali svatovi. Tako maskirani, idu od kuće do kuće i izvode improvizovanu svadbu, dok ih domaćini daruju raznim ponudama – mesom, kolačima, ali najčeće jajima.

Ukoliko na Poklade pada kiša, u selu bi se reklo da je mlada volela da jede hranu sa varjače, pa je zato dan njenog venčanja kišni dan. Posle svadbe, karneval se kroz pesmu i veselje razilazi, ostavljajući prazne ulice do naredne Maškare. Predveče, Maškaru zamenjuje drugi običaj. Na raskrsnicama se pali vatra, koja simbolizuje početak nove agrarne godine, odnosno vatre se pale kako bi pomogle iznemoglom suncu da ponovo povrati snagu i pokrene novi život. Oko vatre se igra kolo, koje predstavlja staru i novu godinu, pevaju se pesme, a momci se nadmeću u junaštvu preskačući vatru. Vatra ima i dezinfikujuće svojstvo, pa se pale i stare stvari, koje mogu biti izvor zaraze.

Photo: B.Jelisavčić

Tekst: M.S.

Mali oglasi

Kupujem traktorsku cisternu i traktor
( / Poljoprivredne masine)

noimage
06-24-2017

Izdajem stan
( / Nekretnine)

noimage
08-23-2017

Racunar Intel Xeon cuad core
( / Tehnika)

Racunar Intel Xeon cuad core
06-13-2017

Na prodaju plac 60 ari
( / Nekretnine)

noimage
05-21-2017

Unesi oglas