2014

 

Kompanija Samsung Srbija u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja otvorila je Digitalnu učionicu u Osnovnoj školi Stevan Jakovljević u Paraćinu. Učionicu su svečano otvorili predstavnici kompanije Samsung i predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković.

 

digitalna-ucionica-paracin

 

Planirano je da đaci dobiju  priliku da rade na Samsung tabletima opremljenim specijalnim softverskim alatima za učenje. Kabinet je opremljen i ima i interaktivnu tablu, a škola je dobila i server, koji poseduje bazu svih podataka i materijala.

Za sada je planirano da novu opremljenu učionicu koriste đaci četvrtog razreda škole Stevan Jakovljević, a nakon obuke ostatka nastavnog kadra i ostali učenici će moći da koriste novi prostor.

Vrednost investicije iznosi 6 miliona dinara, a učionicu su svečano otvorili predstavnici kompanije Samsung Srbija i predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković.

 

Digitalna-ucionica-u-Paracinu


„Kompanija Samsung Elektroniks kroz društveno odgovorno poslovanje nastoji da pomogne razvoj društvenih potencijala. Trudimo se da pozitivno utičemo na lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo, posebno na mlade ljude i njihovo obrazovanje“, rekao je Seho Kim, predsednik kompanije Samsung Elektroniks za Adriatik regiju.

„Kada je reč o obrazovanju, potpuno smo posvećeni tome da ponudimo rešenja koja će poboljšati kvalitet nastave i učenja, ali i inspirisati mlade ljude da uče pametno“.

Inače, ovo je treća Digitalna učionica u Srbiji. Do sada, svoje moderne učionice dobio je FON kao i škola u Zemunu, a krajem nedelje biće otvorena i četvrta Digitalna učionica u Požarevcu.

 

M.S.

 

Slava - krsno ime, krsna slava, sveti predstavlja prastari narodni običaj proslave domaćeg zaštitnika i davaoca kod paganskog čoveka. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Srbi su slavu kontinuirano i najduže zadržali.

 

slava


Najviše pristalica veruje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice, odnosno porodičnim precima uopšte. Slava potiče iz kulta predaka, jednog od najvažnijih praslovenskih kultova. Naime, stari Sloveni su, Srbi posebno, veoma držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada (a i danas) upravo održavala vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvale svest o sopstvenom poreklu.

Stari Sloveni su svoje bogove smatrali svojim precima i tako su se prema njima i odnosili. I religija paganskih Srba bila je autentična i snažno utkana u čoveku. Zato je ovaj značajni narodni običaj kod Srba imao veliku važnost i zato se i održao hiljadama godina. Posle primanja hrišćanstva crkve su revnosno pristupile iskorenjavanju ovog paganskog, mnogobožačkog običaja.

Kako je paganski narodni običaj bilo nemoguće iskoreniti i kod ranih hristijanizovanih Srba, srpski arhiepiskop Sava je u 13. veku kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da ih nasilno i uzaludno ne progone, nego da im daju hrišćansko obeležje. Slično su postupile i druge crkve i jednobožačke religije. Tako slava stiže u hrišćansko-pravoslavne običaje. Današnju formu slave je konačno uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine.

Slave koje se izdvajaju po broju domaćinstava koje slave, a nalaze se u opštini Paraćin su:


Mitrovdan

je pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Slavi se 8. novembra. Praznik svetog velikomučenika Dimitrija, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom. Mitrovdan je nepokretni ili stajaći praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru. Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava.

 

Sveti Kozma i Damjan

su bili vračevi, besrebrenici i čudotvorci. Braća rodom negde iz Azije, od oca neznabožca i majke hrišćanke. Otac je umro još dok su bili deca, te ih je majka uzgojila u hrišćanskom duhu. Od Gospoda su dobili dar za isceljenje raznih bolesti, kako su to dobili besplatno, besplatno su i lečili imenom Gospoda Isusa Hrista, te su im ljudi dali ime još besrebrenici što znači besplatni lekari. Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi 14. novembra po novom, a 1. novembra po starom kalendaru.

 

Đurđic

je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 16. novembra (3. novembra po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo.

 

Aranđelovdan

je hrišćanski praznik koji se proslavlja 21. novembra (8.novembra po starom kalendaru). Po broju ljudi koji je u srpskom narodu slavi kao svoju krsnu slavu, ona se nalazi na drugom mestu. Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božijim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve. Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. Pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božijih i hranitelja roda ljudskog. Određeno je da to bude u novembru, jer je novembar deveti mesec, posle marta, kada je stvoren svet, zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.

 

Sveti Mrata – Mratindan 

Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

M.S.

 

U nedelju 9. Novembra je u obližnjem selu Zabrega održana Kolonija umetničke fotografije pod nazivom Sveta Gora Crnička. Ove godine je na koloniji učestvovalo preko 20 fotografa iz Paraćina, Jagodine i Zaječara. Ovo je četvrti put da se okupljaju fotografi ne bi li se kolonija održala, a svake godine je interesovanje sve veće. Fotografije će početkom 2015. Godine biti prikazane na izložbi koju udruženje Petrus planira da održi. Društvo za negovanje tradicije, kulturu, umetnost, turizam i ekologiju ,,Petrus" Zabrega se sve više trudi da upozna narod sa svojom istorijom, kulturom, običajima i tradicijom, što preko raznih emisija koje su snimane u ovom selu, što preko kolonija koje su iz godine u godinu sve uspešnije.

sveta-gora-crnicka

 

Festival satire i humora „Satirična pozornica Žikišon 2014“, u organizaciji udruženja KUA „Artija“ i Kulturnog centra Paraćin, održan je u petak 14. novembra, na dan kada je pre 129 godina u Paraćinu rođen Živojin Pavlović Žikišon – satiričar, karikaturista, urednik, izdavač i štampar. Na samom početku festivala predstavljena je nova knjiga udruženja Artije Žikišon retrospektiva 2011. – 2012. – 2013. Knjiga obuhvata nagrađene radove sa prethodna tri konkursa Živojin Pavlović Žikišon, kao i esej Zorana Matića Mazosa „Tragom zaboravljenih sećanja“.

Gost festivala je bila Pavica Veljović iz Surčina, koja je ovom prilikom predstavila svoju knjigu aforizama pod nazivom Sizife promeni ruku.

Na festivalu su proglašeni rezultati konkursa „Živojin Pavlović Žikišon 2014“ na temu „Projekcija – Predstava – Program“ i tom prilikom su dodeljena priznanja, povelje i uručeni prigodni pokloni u vidu kompleta knjiga Biblioteke Artija. Nafrađeni radovi su pročitani te večeri, a radove su imali priliku da lično predstave autori koji su došli u Paraćin ovim povodom: Živko Đuza iz Podrašnice kod Mrkonjić Grada (RS, BiH) – dobitnik priznanja za najbolju seriju aforizama, Dušan Mijajlović Adski iz Niša – dobitnik priznanja za najbolju satirično-humorističnu priču i Zoran Jovanović iz Leskovca – dobitnik specijalne nagrade „Zoran Matić Mazos“ za aforizam na temu zadate karikature, dok je nagrađene aforizme Željka Markovića iz Čačka i nagrađenu pesmu Predraga N. Rašule iz Brčkog pročitao satiričar Vladica Milenković.

Otvorena je i izložbe karikatura „Izađi na crtu“ Gorana Ćeličanina iz Varvarina, koje je označilo kraj „Satirične pozornice Žikišon 2014″, u delu festivala namenjenom predstavljanju autora, svoja satirično-humoristička dela pročitali su članovi „Čarapanskog aforističarskog kluba“ iz Kruševca: Ivko Mihajlović, Dragan Matejić, Dragiša Pavlović Rasinski, Mihajlo Ćirković, Saša Miletić i Bratislav Kostadinov.

Vladica Milenković, koji je vodio program ove večeri, najavio je Artikulisanje za 23. Decembar 2014. Godine. Artikulisanje će biti održano u prostorijama Kulturnog centra Paraćin, a učestvovaće članovi udruženja Artija Vladica Milenković, Aleksina Đorđević, Marko Antić i Marija Miladinović.

zikison

M.S.

 

 

Prenosimo Vam tekst čiji je autor Dragoljub Stevanović koji je objavljen na web portalu srbijuvolim.rs o našem gradu.

 

pogled-na-most

 

Za razliku od mnogih drugih gradova u Srbiji, to je neobično miran grad. Teško je objasniti zašto. Možda zbog toga što ima puno doseljenika iz raznih krajeva, naviknutih da žive u međusobnoj toleranciji.

Paraćin je, kažu, imao samo jednu manu – hladnu košavu, ali taj oštri vetar je prestao da duva krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, kada je promenjena mikroklima izgradnjom hidrocentrale na Đerdapu. Klima je postala „pitomija". Nekada su i snegovi bili toliko veliki da su se deca pela na krovove i grejala ruke na dimnjaku, a u škole išla kroz prokopane snežne lavirinte.

U Paraćinu živi mali procenat Srba starosedelaca, što i nije čudno budući da se zna da su, do oslobođenja naše države od Turaka, u gradovima živeli samo povlašćeni, a među njima nije bilo mnogo Srba. Organizovano naseljavanje srpskim življem sproveo je knjaz Miloš. Tada je u grad, u najvećem broju, došlo stanovništvo iz okolnih sela, ali i iz južnih krajeva, sa Kosova i iz Crne Gore.

Industrijalizacija „dovodi" u Paraćin Čehe, Slovence i mnogi od njih, uprkos iskušenjima vremena, ostaju u Paraćinu zanavek.

„Donevši svoju kulturu svaka od ovih grupa dala je svoj pečat formiranju lika čoveka u gradu ili po selima. Teška vremena i socijalne prilike takođe su određivale fizionomiju duše Moravca, koji je uprkos svemu morao da preživi, ponekad plaćajući visoku cenu po nekim etičkim merilima, ali sa dolaskom blagodatnih dana ta ratoborna duša spremna na sve i svašta, opet bi poprimila svoj istinski oblik svojstven jedino čoveku iz bogatog, plodnog, životorodnog kraja", zapisano je u „Monografiji Paraćina", koja je objavljena 1996. godine
Sredinom 19. veka, naročito u njegovoj drugoj polovini, naglo je razvijena trgovina stokom i poljoprivrednim proizvodima. Jedan od najvažnijih proizvoda kojim se trgovalo bila je vuna, pa je verovatno taj momenat i bio odlučujući da se 1880. u Paraćinu otvori prva fabrika za proizvodnju čohe, sukna, vunenih štofova i prediva. Bila je to najveća fabrika te vrste u Srbiji, izgrađena stranim kapitalom.
Desetak godina kasnije, zahvaljujući znatiželji nekih ljubitelja prirode, u Popovcu je otkrivena sirovina od koje je pravljen cement, pa je tako nastala i cementara, koja je danas u stranom vlasništvu.

Fabrika stakla je izgrađena 1907. U to vreme bila je jedina u Srbiji. Uslovi za proizvodnju stakla bili su povoljni, jer se u neposrednoj okolini nalazio krečnjak, kvarcni pesak i felspat, a u bogatim šumama Južnog Kučaja dovoljno drveta.

Tako je Paraćin sa tri velike fabrike postao i najveći industrijski centar Pomoravlja.

Na rimskom i turskom putu

Paraćin je od davnina, budući da ima veoma povoljan geografski položaj (ovuda je u rimskom periodu prolazila Vija Militaris, a u tursko vreme Carigradski drum, važne saobraćajnice iz tih epoha), bio gusto naseljeno mesto, o čemu svedoče srednjevekovne povelje u kojima se Paraćinov Brod, ondašnje ime grada, spominje kao varoš sa trgom i panađurom.

Na osnovu dosadašnjih arheoloških istraživanja – kako ističe Paraćinac Miroslav Antić u svom seminarskom radu o turističkim potencijalima opštine, koji je pisao za novosadski univerzitet – na lokalitetima Drenovac, Glavica, Gloždak, Striža i drugim, potvrđuju se pretpostavke da su ljudi na ovom području živeli još od šestog milenijuma pre nove ere.

U periodu seobe naroda, od četvrtog do devetog veka, kroz moravsku dolinu, u nadiranju ka jugu, prošle su vojske varvarskih plemena: Gota, Huna i Avara, a u šestom veku ovaj kraj počeli su da naseljavaju Sloveni. I tu su i ostali.

Paraćin se kao naselje prvi put pominje u povelji kneza Lazara, pisanoj 1375. Putopisci koji su tuda prolazili u 16. i 17. veku opisivali su ga kao „lepu varoš, odnosno varošicu".

Paraćin je ime dobio, verovatno, po brodu (plićaku) – prelazu preko Crnice, koja se, po Evliji Čelebiji, „konjem nije dala lako prebroditi". Po drugim izvorima, grad je dobio ime po vlastelinu Parakinu i kao dokaz za to navodi se da postoji muško ime Paraćin zabeleženo u „Rječniku" Vuka Karadžića.

Zahvaljujući svom povoljnom položaju, dugo je bio značajan zanatski i trgovački centar čitavog kraja. Ostalo je zabeleženo da je u 19. veku i početkom 20. veka u njemu radilo oko 300 zanatlija i oko 160 trgovaca, a najpoznatiji industrijalci su bili Teokarevići, vlasnici štofare.

Danas na teritoriji opštine Paraćin živi oko 70.000 stanovnika raspoređenih u 17.000 domaćinstava – 25.000 živi u samom gradu, a oko 45.000 u 34 seoska naselja.

crkva-sv-troice-paracin

Ako prošetate glavnom ulicom, možete videti mnogo lepih radnji, banaka, kockarnica, omladine koja, kao i u ostalim mestima, zabavu traži u kafićima. Ali, za razliku od nekih drugih gradova, Paraćinci s ponosom ističu da kod njih nema tuča, obračuna zavađenih grupa niti huligana.

Opština Paraćin se proteže od sastava Južne i Zapadne Morave, na jugu, do Lapova, Markovca i Velike Plane, na severu. Grad se nalazi u srednjem Pomoravlju, 3,5 kilometara od desne obale Morave, oko reke Crnice, koja protiče kroz centar grada, na 130 metara nadmorske visine.

Paraćin je raskrsnica Evrope, leži na 156. kilometru međunarodnog autoputa E-75 ka Nišu, na početku međunarodnog puta E-761 za Zaječar i Bugarsku, na priključku za saobraćajnicu E-760 ka Kruševcu, za Crnu Goru...

 

 

tekst preuzet sa portala srbijuvolim.rs  

Autor: Dragoljub Stevanović

 

Maskenbal ili maskarada podrazumeva nošenje maski i kostima, prerušavanje, bilo da je šminkom, ili pravljenim maskama. Ljudi su se oduvek maskirali, ali ono što spaja sve koji vole da se preruše u nekog ili nešto drugo, spaja zajednička proslava 31. Oktobra – NOĆ VEŠTICA (HALLOWEEN).

 

ex-fontana

 

Obeležava se u Noći uoči Svih svetih, a poreklo vuče iz keltske mitologije i paganskim običajima koji su povezani sa njom. Česte aktivnosti u vezi sa ovim praznikom su pored maskiranja, prerušavanja, šminkanja, pravljenje tikvi rezbarenjem u koje se ubacuje sveća.

Napredovanjem filmske industrije i propagiranjem horor filmova, ljudi sve češće zamenjuju pričanje strašnih priča, kojima su plašili jedni druge, gledanjem upravo tih filmova. U Americi deca idu od vrata do vrata i rečima TRICK OR TREAT traže od ljudi slatkiše ili će napraviti neku smicalicu onome od koga ne dobiju slatkiše. Poreklo ovog praznika datira još od antičke keltske svetkovine „Samhain“ posvećene istoimenom paganskom božanstvu. Kelti, koji su živeli na prostorima današnje Irske, slavili su svoju Novu godinu 1. novembra. Noć pred Novu godinu slavili su „Samhain“. Verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

 

U našem gradu se već jedanaestu godinu zaredom održava tradicionalni maskenbal u klubu Ex fontana. Klub je tokom majskih poplava pretrpeo ogromnu štetu, ali su renoviranjem uspeli da atmosferu za proslavu ovog praznika upriliče baš kako dolikuje. Kao i prethodnih godina u klubu je bilo dosta maskiranih ljudi, od vrlo ozbiljnih čije su maske pravljene danima, ili šminkani i po nekoliko sati, do krajnje komičnih. Na jednom prostoru su mogli zajedno da se nađu vatrogasci, doktori, vile, sulejmani i radnici, kao i junaci i junakinje iz brojnih filmova i serija. Na fejsbook stranici ovog kluba će biti postavljene slike, za koje će ljudi glasati, a troje najboljih dobiće i vredne nagrade 50, 70 i 100 €, koje pobednici daju u humanitarne svrhe, po svom izboru. Kako je sve više onih koji prate moderne trendove, maske su bile isto tako urađene, po poslednjoj modi aktuelnih pevačica sa što oskudnijom garderobom, dok je bilo i onih pokrivenih od glave do pete, da se ne mogu prepoznati. Za muziku su bili zaduženi Stefan Marković, i Nikola Đikić Đix.

M.S.

Mali oglasi

Na prodaju plac 60 ari
( / Nekretnine)

noimage
05-21-2017

Povoljno prodajem kucu u Paracinu
( / Nekretnine)

Povoljno prodajem kucu u Paracinu
05-08-2017

lg t385
( / Tehnika)

noimage
04-19-2017

Stan u Paracinu kod vodovoda
( / Nekretnine)

Stan u Paracinu kod vodovoda
09-14-2017

Unesi oglas